Budi moj lik iz knjige
Dugo sam izbegavala citanje iz dva razloga: Razlog prvi - oduvek sam mislila da citanje tudjih knjiga moze da unisti moj vlastiti stil, da cu iz svake procitane knjige pokupiti nesto tudje i izgubiti nesto svoje. Razlog drugi - volim da posedujem knjige, sto ce znaciti da bibloteka nije moje omiljeno mesto, jer oni knjige samo pozajmljuju. Ja to zovem paradoks! U svakom slucaju, zaljubila sam se u najpre u Safonovu knjigu "Igra Andjela", 100 stranica dnevno i procitala sam je za pet dana, bez daha. Na pocetku sam je citala kao nastavak "Senke vetra" (sto ona i jeste), ali takav nacin joj oduzimao draz, samo sam trazila stvari koje bi je povezale sa knjigom koju sam procitala par dana ranije. Zato sam resila, idem iz pocetka ali iz novog ugla,to je knjiga za sebe, ne neciji nastavak. Originali su uvek dobri, nastavci su malaki. I odmah sam primetila razliku... David (glavni lik "Igre andjela") mi je mnogo drazi od Danijela (glavni lik "Senke vetra"). Zasto? Jer je David drzak, bezobrazan kako sam za sebe kaze "povrsan"... I sad kako neko ko je takav moze da mi bude simpaticniji od dobrog, briznog, neznog Danijela? Jednostavno, devojke vole lose momke. E, sad... David je los momak koji ima svoju dobru stranu koju krije iza njenog velicanstva Ironije. E, to su oni losi momci koji se traze. Oni koji imaju i ovu i onu stranu. Ovi koju svi vide povrsnu, maco i onu makanu, zaljubljenu, ranjivu. Pitanje je da li takvi likovi postoje samo u knjigama? Ne mogu da kazem za sigurno... Ali ono sto znam jeste da preporucujem ovu knjigu. Pitajte me zasto sam nocas plakala negde oko pola tri. Necu umeti da vam odgonetnem enigmu... Valjda sam shvatila da neke stvari ipak ostaju na stranicama knjige!
