Pomama zvana Srbija
Jedino sto trazim je da se film posmtra kao umetnost a ne kao sansa za afirmisanje politicke ideologije i sirenje bratoubilacke propagande... Balkanu je vise muka od toga, a ipak za sobom kao rep vucemo tuznu cinjenicu da nam slomljena rebra i pomucen razum i dalje truju nizerazredni mesetari koji se bore za prava vodeci svoje bitke saptom po kuloarima dok ulicom idu sagnute glave i besno zakrvavljanih ociju nemocni i uplaseni da dignu glas tamo gde bi mogao da se cuje. Balkanu treba sunce... Balkanu treba nada... Balkan ima zivota ali se svi trude da ga pogaze i kao nagradu ispljuju... Zato, molim sve one kojima je bar jednom kroz glavu prosla misao da je lepo biti odavde da pokazu malo tolerantnosti i veliko srce koje znam da kuca u svakom od nas. O politicarima ni rec... Cemu sve ovo? Zato jer ne mogu da trpim gnusne uvrede na racun umetnosti, na racun jednog filma koji je naceo jednu godinama svesno ignorisanu temu zvanu umetnost! "Montevideo"! I svi oni koji ce uz uzdah sada reci da su znali da ce bas o njemu biti reci nek zacute... ne, ne, neka govore, recite mi kada je poslednji film snimljen kod nas a da nismo prikazani kao nacija koja kolje i bije... ma, nismo mi takvi, vreme nas je nacinilo takvima, mi smo kafanski narod, koji peva, potuce se i izljubi... Preterali smo sa "Montevideomanijom", jesmo to stoji, ali daj barem na tren da ostanemo dostojanstveni do kraja i skinemo kapu kad budemo glumacku ekipu ispracali za Urugvaj... Nije bitno koje smo nacije, koje vere, iz kog dela Srbije ili Balkana. Podignimo ruke i zapljeskajmo u ime umetnosti koja se vraca, koja nam donosi mlade ljude. Boda Ninkovic i Srdjan Todorovic su pokazali da im sujeta ne zulja stopala i latili se malih, sprednih uloga, a mlade nade srpskog filma su pokupile slavu koja je njima nekada pripadala. Dobili smo nase Twilight zvezde, one anonimne ljude koji su se ispilili u zvezde. Mozda Milosu Bikovicu i Petru Strugaru necemo aplaudirati na dodeli Oskara ali aplaudirajmo im makar iz inata Holivudu. Znam da inata imamo za citav svet. Zato pretocimo ga u inspirativni aplauz koji ce trajati, trajati dok god umetnost hara nasim bioskopima koji se gase, neka traji dok isti taj Bikovic i Strugar ne prepuste svoja mesta nekim mladjim ljudima... Nije sve tako crno... Nisu sve ratovi i mrznja. Posle rata dolazi nova igra koja znaci zivot, koja znaci nadu... za nekoga je ta igra fudbal, za nekoga je to umetnost... za mene neka to bude neka bolja buducnost!
Mir!
