Trudim se da shvatim...

Nocas nisam mogla da spavam... Znam da je to zbog tebe, lopove koji si mi ukrao srce pa mi uzimas ono sto je preostalo - san... Nisi se javio...A rekao si da hoces, u 1, u 2, u 3 posle ponoci... Vise ni ne znam kad da te ocekujem, ali znam samo da je noc postala nas jedini dom... U 4h sam ti poslala poruku...Nisi odgovorio... u 6h sam usla na facebook, bio si tu,offline, ali tu, poslala sam ti poruku nisi odgovorio...Usao si na tren online i nestao... Verovatno cu na kraju ja biti kriva sto se nisam javila, a ti ponovo onaj koji prasta... Znam recice mi da sam luda, da mi ne trebas... Tacno je ne treba mi da u glavi po hiljaditi put okrecen zloslutne misli... Bojim se da ces me ostaviti... Recice mi da je to zaista pametno resenje za sve moje probleme... Recice mi da je to jedino resenje za sve nase probleme... Ali ja to ne zelim... Ne zelim da budem kriva ni za sta... Ni za pocetak, ni za kraj... Ja sam tu samo maroneta zivota koja se otela kontroli i sada zeli da joj neko pohvata konce i zaigra sa njom kao nekim kog vredi drzati u svojim rukama. I ne mogu da zaspim jer te znam... Dobro te znam...Predobro te znam...