Ja volim TEBE
Koliko puta sam ti napisala da volim stvari na tebi i oko tebe, ali nikada ti nisam rekla da volim tebe... Pokusavao si, nimalo naivno, da mi izvuces tu malecku rec koju tako sebicno krijem, cuvam, branim... I tako mi je lako da izgovorim neke banalne sintagme u koje cu utkati i tu predivnu i pretesku rec, ali tebi... Tebi cu je odcutati...Pitao si me jedne noci da li te volim... Volis li ti mene? Bas tako, tim recima... Zvucalo mi je pomalo cudno, citava ta recenica mi je bila tako, tako, tako neobicna... Kao da vapis za tim da neko voli bas tebe. Ali tebe dragi moj, vole svi... Toliko zena oko tebe, toliko ljudi, ti si zvezda.. Mozda lokalna ali jesi. Vole te, zasto zelis da te volim bas ja koja ne umem, koja je povredjena, slomljena, polovna, sa greskom, kao ona moja omiljena solja koju sam okrnjila. Tako te neke stvari volim i to kazem, ali tebi ne mogu, jer bojim se... Kroz smeh si mi par puta rekao da sam se zaljubila... Uvek sam se smajala... I zadrhtala. Istina tako ume da uplasi... Znas, ja te volim... Ja volim tebe... Volim te... A ne bih smela to, ti i ja znamo zasto... troje nas je... i zato ne smem da ti to kazem, jer ko sam onda ja? Niko... Ja postojim samo za tebe, tebi ali ne i ostatku sveta... Zato cu te voleti tiho, bez reci, precutno...
Poslednji pozdrav
Secam se one veceri kada sam resila da te prebolim... Bio je ponedeljak... Ponedeljakom sam pevala, igrala, pila, bila neka druga...A ti nisi mogao da volis ni jednu od nas dve, ni onu finu, ni onu blesavu. Sminkala sam se bezvoljno. Nekako sam osetila da neces biti tu, da neces doci i da neces videti da ja i posle tebe idem dalje, nasmejana i luda. Obucicu nove farmerke, crnu majicu, pustiti kosu i nek ide do djavola svo ono visecasovno sredjivanje za tebe i tvoje oci. Popecu se na sto i plesacu do zore, nek srce zaboravi da te je volelo, zavolelo tako ludo i da sam nikad pre drhtala zbog tebe. A nisi zasluzio. To sam znala od pocetka ali srce ne cuje, ne vidi i ne priznaje. Tako mnogo pesama me i dan danas podseca na tebe. Sve su tako ruzne, pisane osvetom, prevarom... Ali jedna, tako tuzna i tako nasa.. Kako je, tako je... Ali nasa prica nije takva. Nasa prica je ipak ruzna osveta i prevara. Te veceri dok sam kretala iz svoje sobe pustila sam jednu folkerku i stidim se ali jeste tako. To je tvoj svet i ja sam bila uvucena. Bio si mi sve, nagrada i kazna, zalud usne te, kad dusa ti je prazna... Volela sam te skote, volela onako kako ti to ne umes i nikada neces znati... Bila sam spremna da zbog tebe stavim ruku u vatru, dusu prodam a srce odledim, ali ti nisi znao da me cuvas i zato nek te patetika tvoja cuva. Mislis da sam srecna? Jesam, on me cini srecnom ali postoji nesto ispod osmeha. Ne, to nisi ti tebe sam prebolela. On je sada moja nagrada i kazna. Te veceri, tog ponedeljka, tad kad sam bila sva nikakva, dosao je on... Kakav god da je, bolji mozda i nije, ali ja ga volim i on cuva me, on ljubi me, on je tu... Ti si mogao da imas sve, ali ne umes... Nikada neces...Zbogom i cuvaj se!
