Sto te hvataju lutke?

Ja sam luda... Dobro mozda ne ono bela kosulja, specijalizovane ustanove i tako to, ali luda sam... Onako zenski... Ma, znate kako to vec ide... Nisi se javio, nasmesio si se drugoj, bla, bla, bla... Znam, znam i meni je smesno kad posle to stavim na papir, ali poludim tako u trenutku od ljubomore i tad samo hocu da se svadjam... E sad to on moze da iskulira, istrpi i odcuti ili jednostavno prihvati igru... I verujte mi, ali verujte mi, ja se bas kontrolisem... uf kad bih ja reagovala svaki put vec bih bila u nekoj ustanovi vaspitno- popravnog karaktera... Znate ono cupkanje, grebanje i opet tako te zenske stvari... A delujem veoma pitomo... A iz iskustva znam - fine su najgore... I znate sta mi on kaze? "Ja volim tu tvoju besnu facu..." i smeje se, bednik jedan... Razume on da mi je tesko i da mu verujem ali ja ne mogu protiv sebe... Ako mi se ujeda, ujedam pa sta bude... I on ne voli te moje ispade, ali voli moju besnu facu... i sve moje lude izraze lica kad se cudim, kad se ljutim... i, da kad se smejem! ma, u sustini cudno je sve to... i sad sam htela da poludim, da mu posaljem poruku i prospem par zajedljivih reci, ali Mondo besplatne poruke ne rade... Hmm, znak, znak, znak!!! I onda se setim njegovih reci "Opet te hvataju lutke"! Hvataju me i? Jel me volis ovakvu? E, pa onda voli i moje lutke!!!

uputstvo: citati sa blago ironicnim i zensko zajedljivim tonom...=)

 

http://www.youtube.com/watch?v=eNKu6IMP3u8&feature=related

 

 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (9) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Zapevaj mi tiho

Bez muzike ne mogu da zamislim zivot... Ne, ja zapravo ne zelim da zamislim taj muk... Ne mogu da zamislim da placem u tisini, ne mogu da zamislim da se radujem bez nje... Sve moje faze zive kroz muziku, i ljubav, i tuga, i sreca, zalost... Sve, bas sve dobije svoj konacni oblik tek kad pronadjem onih par nota i reci koje ce me zauvek secati na taj tren.

Muk mi ne znaci nista...

Tisina je gluva...

Pesma me uvek iznova radja... 

http://www.youtube.com/watch?v=jZhVmLc6HBc&feature=related

 

 

 

 

 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (6) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Ponedeljak

Ponedeljkom ne placem, jer krajevi se istrose, poceci uvek traju... Ponedeljak, eto sta je na kraju...

Danas cu napisati pesmu... Tebi... Zeleces da je cujes... Mozda... Mozda ti je necu pokloniti ali bices u njoj,onaj bolji deo tebe...

Danas je ponedeljak, danas cu napisati pesmu,danas je dan za tugu...  

 http://www.youtube.com/watch?v=uuNWwj58xNk

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (5) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Sutra cu opet ja biti kriva

Nocas nisam mogla da spavam... Znam da je to zbog tebe, lopove koji si mi ukrao srce pa mi uzimas ono sto je preostalo - san... Nisi se javio...A rekao si da hoces, u 1, u 2, u 3 posle ponoci... Vise ni ne znam kad da te ocekujem, ali znam samo da je noc postala nas jedini dom... U 4h sam ti poslala poruku...Nisi odgovorio... u 6h sam usla na facebook, bio si tu,offline, ali tu, poslala sam ti poruku nisi odgovorio...Usao si na tren online i nestao... Verovatno cu na kraju ja biti kriva sto se nisam javila, a ti ponovo onaj koji prasta... Znam recice mi da sam luda, da mi ne trebas... Tacno je ne treba mi da u glavi po hiljaditi put okrecen zloslutne misli... Bojim se da ces me ostaviti... Recice mi da je to zaista pametno resenje za sve moje probleme... Recice mi da je to jedino resenje za sve nase probleme... Ali ja to ne zelim... Ne zelim da budem kriva ni za sta... Ni za pocetak, ni za kraj... Ja sam tu samo maroneta zivota koja se otela kontroli i sada zeli da joj neko pohvata konce i zaigra sa njom kao nekim kog vredi drzati u svojim rukama. I ne mogu da zaspim jer te znam... Dobro te znam...Predobro te znam...
 
 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (4) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Kratak pogled u moju noc

Nocas sam spavala pored tebe... Ili su oci samo bile zatvorene dok srce nije moglo da zaspi... Da ne propusti nesto, neki tvoj trzaj u snu ili tihi uzdah... Ne volim kad mi okrnes ledja, hladno mi je, i budes mi tako dalek... Lezimo jedno pored drugo, ledja o ledja i nekako osecam da si mi ko zna gde... A onda se okrenes zagrlis me, i ceo svet stane u jedan  tako pogresano savrsen zagrljaj iz koga ne zelim da pobegnem... Mozda bi trebalo. Ponekad me poljubis ovlas, u teme, sklonis mi kosu s lica...Drzim oci zatvorene, ali sve to osetim. Ne zelim da propustim nijedan taj tvoj spontani poljubac u pola noci jer oni su najiskreniji, moji, samo moji... Ali nocas...Nocas me nisi poljubio... Meskoljio si se pored mene, bila sam ti okrenuta ledjima, spustio si svoju veliku saku na moje malo rame i nezno povukao sebi kako bih se okrenula. Znao si da sam budna. Okrenula sam se i sanjivo te pogledala... Samo si me tako gledao par sekundi i spustio se nazad na jastku. Polozila sam glavu na tvoje rame, zagrlio si me i nastavio da spavas. Kasnije sam osetila kako me ljubis po kosi... Nekad kada govoris, osetim se tako malo vaznom, tako sporednom, tako nestalnom, i to su oni trenutci kada znam da kontrolises ono sto govoris i zato volim momente kada ostanes sam sa sobom, kada mislis da te ne cujem i ne vidim, kada si sam sa onim sto osecas... Mozda me volis kada me zagrlis, mozda se kajes kada mi okrenes ledja. Ali ti kratki pogledi koje cuvas samo za mene, to je ono sto me drzi tu gde sam, to je ono sto mi daje nadu, to je ono od cega zivim...

"Kada prodju godine nevine i dosadne, a ti nijednu drugu ni da pogledas i cisto srce sacuvas, tek tada odgovori mi, nikako pre, tek tada reci volim te... Na telu se greh ne poznaje, ti mozes hiljadu tajni u sebi da krijes, ovo je noc kratkih pogleda i brzopletih reci u koje je rano da verujes... Kada jednom stane sve i daljine razdvoje, i kada budimo se jutrom nesretni i sretnemo se nespremni, tek tada odgovori mi, nikako pre...Tek tada reci 'Volim te!"

 

 

 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (3) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Ja volim TEBE

Koliko puta sam ti napisala da volim stvari na tebi i oko tebe, ali nikada ti nisam rekla da volim tebe... Pokusavao si, nimalo naivno, da mi izvuces tu malecku rec koju tako sebicno krijem, cuvam, branim... I tako mi je lako da izgovorim neke banalne sintagme u koje cu utkati i tu predivnu i pretesku rec, ali tebi... Tebi cu je odcutati...Pitao si me jedne noci da li te volim... Volis li ti mene? Bas tako, tim recima... Zvucalo mi je pomalo cudno, citava ta recenica mi je bila tako, tako, tako neobicna... Kao da vapis za tim da neko voli bas tebe. Ali tebe dragi moj, vole svi... Toliko zena oko tebe, toliko ljudi, ti si zvezda.. Mozda lokalna ali jesi. Vole te, zasto zelis da te volim bas ja koja ne umem, koja je povredjena, slomljena, polovna, sa greskom, kao ona moja omiljena solja koju sam okrnjila. Tako te neke stvari volim i to kazem, ali tebi ne mogu, jer bojim se... Kroz smeh si mi par puta rekao da sam se zaljubila... Uvek sam se smajala... I zadrhtala. Istina tako ume da uplasi... Znas, ja te volim... Ja volim tebe... Volim te... A ne bih smela to, ti i ja znamo zasto... troje nas je... i zato ne smem da ti to kazem, jer ko sam onda ja? Niko... Ja postojim samo za tebe, tebi ali ne i ostatku sveta... Zato cu te voleti tiho, bez reci, precutno... 
 
 http://www.youtube.com/watch?v=6SnF3J1ZKSA&feature=related
 
 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Poslednji pozdrav

Secam se one veceri kada sam resila da te prebolim... Bio je ponedeljak... Ponedeljakom sam pevala, igrala, pila, bila neka druga...A ti nisi mogao da volis ni jednu od nas dve, ni onu finu, ni onu blesavu. Sminkala sam se bezvoljno. Nekako sam osetila da neces biti tu, da neces doci i da neces videti da ja i posle tebe idem dalje, nasmejana i luda. Obucicu nove farmerke, crnu majicu, pustiti kosu i nek ide do djavola svo ono visecasovno sredjivanje za tebe i tvoje oci. Popecu se na sto i plesacu do zore, nek srce zaboravi da te je volelo, zavolelo tako ludo i da sam nikad pre drhtala zbog tebe. A nisi zasluzio. To sam znala od pocetka ali srce ne cuje, ne vidi i ne priznaje. Tako mnogo pesama me i dan danas podseca na tebe. Sve su tako ruzne, pisane osvetom, prevarom... Ali jedna, tako tuzna i tako nasa.. Kako je, tako je... Ali nasa prica nije takva. Nasa prica je ipak ruzna osveta i prevara. Te veceri dok sam kretala iz svoje sobe pustila sam jednu folkerku i stidim se ali jeste tako. To je tvoj svet i ja sam bila uvucena. Bio si mi sve, nagrada i kazna, zalud usne te, kad dusa ti je prazna... Volela sam te skote, volela onako kako ti to ne umes i nikada neces znati... Bila sam spremna da zbog tebe stavim ruku u vatru, dusu prodam a srce odledim, ali ti nisi znao da me cuvas i zato nek te patetika tvoja cuva. Mislis da sam srecna? Jesam, on me cini srecnom ali postoji nesto ispod osmeha. Ne, to nisi ti tebe sam prebolela. On je sada moja nagrada i kazna. Te veceri, tog ponedeljka, tad kad sam bila sva nikakva, dosao je on... Kakav god da je, bolji mozda i nije, ali ja ga volim i on cuva me, on ljubi me, on je tu... Ti si mogao da imas sve, ali ne umes... Nikada neces...Zbogom i cuvaj se! 
 
  
 

Autor lonelylamb ( Generalna ) :: Komentari (3) :: Permalink :: Trekbekovi (0)