Sta ako sam to bas ja!
"Prva do prve sam, jer takva kakva sam, ne umem da budem druga"... Zene koje su u senci one koja je zena pred zakonom. Da li muskarci koji varaju svoje supruge zaista mogu da zavole tu neku drugu iako ne zele da se razvedu od prve? Kako zena da se nosi sa cinjenicom da voli nekoga ko nikada nece biti samo njen? Kako ih razumeti - i njega i nju? Ko tu najvise laze- on nju ili ona samu sebe? Da li su muskarci zaista sebicni u zadovoljavanju svojih potreba ili ipak mogu da zavole u trenutku iako znaju da ne smeju? Da li je zaista to ljubav? Zasto i jedni i drugi komplikuju svoj zivot? Koliko to moze da traje? Koliko to menja predstavu o zeni sa kojom se vara? Sve su to pitanja koja postavlja zena koja je druga u necijem zivotu, sva ona racionalna pitanja cije odgovore ignorise, uverava sebe da voli i da ne gresi zbog toga... Da li je to zaista tako? Pogotovo ako je to jedna cura koja ima 20-ak godina naspram muskarca koji je 11 god stariji od nje...Da li je ona iskoriscena u zadovoljavanju njegovog ega?
