Da je srece bilo
A sta kada se bivsa uda? Jedan moj drug...hm, pa dobro nije samo drug... bio... ali sada smo drugovi. E, pa bas on tuguje ovih dana. Bivsa se udala. Tugo, nesreco...Kazu da ne izlazi, ne peva, ne smeje se... Cudno za njega. Ja se njih kao para se i ne secam, bilo je davno, ali eto njega tuga reze posred srca i to mu je... Kaze da ga Bebekova pesma "Da je srece bilo" obara s nogu... Mozda je jos uvek voli? I sta ja da mu kazem... Da je valjalo trajalo bi? Mozda sam ja i ljubomorna ? Treba to neko da mi kaze da bih postala svesna, ali... mislim da nisam. Zao mi ga je, s jedne strane. S druge, opet znam ja njega ,za par dana nacice neku drugu za kojom ce rezati vene. Ponekad pozelim da mu kazem da ne drami toliko zbog tih svojih velikih ljubavi jer na kraju krajeva on te cure laze i vara kako stigne a onda zloupotrebljava tuzne pesmice i kuka. Jednom mi je rekao "Izgleda treba biti djubre", bio se iznervirao nesto zbog neke cure... Bilo mi je smesno jer se on bas tako ponasa... Treba to neko da mu kaze. Ja nisam kompetentna, jer ja sam jedna od onih retkih koja mu je zaista slomila srce. Slomila, uslovno receno. Slomila, jer sam ja njega ostavila, on mene nije prevario. Ne, ja nisam ljubomorna ni tuzna, meni je njega zao... Udala se bivsa. Ne, ja sam radoznala... Da li svi tako tuguju? Kada bivsi pronadju srecu koju mi samo jos uvek slutimo?
